INTERVJU Dr Miodrag Miša Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu: U kojoj mjeri shvatamo da su reforme potrebne nama, a ne zbog neke formalne integracije

09.06.2020.

MIslim da je pitanje metodologije sekundarno. Osnovno je ovo drugo - u kojoj meri shvatamo da su reforme potrebne zbog nas, a ne zbog nekakve formalne integracije. Jer, taman i da sutra postanemo deo EU ovakvi kakvi smo, ništa se ne bi promenilo u pozitivnom smeru. 

Demokratija podrazumeva na prvom mestu obaveštenog građanina, koji razume društvene procese, i koji je sposoban da donese promišljenu odluku. U oba društva čini se puno toga da bi se građani lišili ove mogućnosti. 

Ako glasate, a uskraćeni ste za informaciju o tome šta se zaista događa, bićete u ulozi pilota čiji su uređaji za navigaciju neispravni. Uvereni da letite u Brisel, prizemljićete se (uz malo sreće), na neku azijsku livadu. 


Gdje vidite glavne izazove u izgradnji vladavine prava u Srbiji i Crnoj Gori?


Brojni su i veoma slični u oba slučaja. Na prvom mestu, to je politički pritisak, i iz prethodnog perioda nasleđena kultura jedinstva vlasti. Jednostavno, istorijski posmatrano, nijedna od dve države nema tradiciju sudske vlasti i vladavine prava. Kult vođe je izražen u oba slučaja, a to je nešto što svakako ne pogoduje vrednostima koje pominjete. Previše sudija u oba sistema školovano je i vaspitavano u doba u kojem se na demokratske mehanizme gledalo s podsmehom. Zbog toga je, osim formalne promene pogleda, potrebno učiniti još puno toga na stvarnoj promeni svesti i ponašanja.



Centralizacija vs Decentralizacija?

Nisam političar, i zbog toga nisam najbolja adresa za ovakva pitanja. Ipak, načelno posmatrano, mojoj priprodi je uvek bliža decentralizacija. 

Ima li demokratije bez aktivnog građanina koji je svjestan svojih prava?

Ne, naravno. Demokratija podrazumeva na prvom mestu obaveštenog građanina, koji razume društvene procese, i koji je sposoban da donese promišljenu odluku. U oba društva čini se puno toga da bi se građani lišili ove mogućnosti. Ako glasate, a uskraćeni ste za informaciju o tome šta se zaista događa, bićete u ulozi pilota čiji su uređaji za navigaciju neispravni. Uvereni da letite u Brisel, prizemljićete se (uz malo sreće), na neku azijsku livadu. 


Kako vidite ulogu EU u procesu demokratizacije naših društava i kakva bi ta uloga trebalo/mogla da bude?


Evropeizaciju oba društva oduvek sam video kao jedini put koji nas vodi zajednici razvijenih, emancipovanih nacija. Nažalost, u poslednje vreme svesni smo da je i Evropa kakvu smo znali ustupila mesto Evropi političkih previranja i krize. Postojeća pandemija dodatno je pokazala pukotine u sistemu koji je smatran gotovo svemogućim. U takvim uslovima, evidentno je da se prednost daje pretpostavljenoj stabilnosti regiona nad njegovom stvarnom demokratizacijom. To je nešto što svakako razočarava i što nas, plašim se, udaljava od početne ideje. Ako se zbog kratkoročnih političkih ciljeva žmuri na loše stanje vladavine prava, onda se postavlja pitanje opravdanosti čitave ideje integracija. Nadam se da će ubuduće takve stvari biti prevaziđene. No, treba sačekati i videti kako će svet izgledati nakon virusa. Sigurno je samo da više ništa neće biti isto.


Vrijedi li se boriti?


Uvek, a najviše onda kada deluje da je borba unapred izgubljena.


Da li sudija treba da bude kralj u svome zamku i /ili građanski aktivista(aktivan)?


Mislim da sam na to pitanje odgovorio dosadašnjim delovanjem. U uređenim društvima, posao sudije bi bio samo da sudi. Međutim, mi ne živimo u uređenim društvima, i zapravo smo veoma daleko od tog ideala. U tom smislu, posao sudije postaje i ono što njegove kolege u nekim drugim zemljama ne mora da brine. Uveren sam da je sudija, kao neko na visokom i odgovornom položaju, dužan da ukaže na društvene stranputice, naročito kada je reč o pravosuđu i vladavini prava. Moralno je dubiozna postavka prema kojoj sudija primenjuje zakon prema slabima, a ćuti i sklanja se kada spazi daleko ozbiljnija kršenja i devijacije, samo zbog toga što ovi potiču od politički moćnih.

Da li Srbija i Crna Gora treba da prihvate novu metodologiju pregovora sa EU, i da li postoji svijest na Zapadnom Balkanu da reforme treba sprovoditi nas radi, a ne EU radi?


MIslim da je pitanje metodologije sekundarno. Osnovno je ovo drugo - u kojoj meri shvatamo da su reforme potrebne zbog nas, a ne zbog nekakve formalne integracije. Jer, taman i da sutra postanemo deo EU ovakvi kakvi smo, ništa se ne bi promenilo u pozitivnom smeru. Štaviše, verujem da bi nam bilo još teže, jer bismo nepripremljeni pristupili društvu u kojem vlada žestoka konkurencija ideja, vrednosti i kapitala. Sa druge strane, ispunjavanje ovih kriterijuma, čak i bez formalnog prijema, vidljivo bi popravilo živote običnih ljudi. Zbog toga je neophodno što pre shvatiti da su reforme nužne nama samima, i da ih treba primeniti bez obzira na to da li ćemo, i kada, i formalno pristupiti EU.

Komentari

Učestvuj i ti

Pošaljite vaš stav ili pitanje. Otvoreni smo za sve vašeideje i sugestije.

Prijavi se

Učestvuj i ti

cross Zatvori

Prijatelji sajta